Почетком градње првих објеката поред рјечице Гњице и раскрснице путева који су водили из Тузле ка Брчком, Бијељини и Зворнику - у осмој деценији деветнаестог вијека – означено је настајање варошице Лопаре. На том мјесту је и Аустријанац Кузман Ландсман 1878. године подигао зграду гостионице коју је касније поклонио Цркви у Мачковцу, с тим да у њој буде школа. Та зграда, на срећу, у потоњим ратовима није разрушена. У народу је дуго називана Стара школа.

Стара школа – у новије вријеме
(Фот.завичајног фонда Библиотеке)

1940. године у Лопарама је био један дућан, како је некада називана продавница, једна пекара, једна крчма (кафана) и жандармеријска станица, a када је други свјетски рат захватио и ове просторе, у варошици Лопаре је било само шест зграда - двије државне и четири приватне.

Основна школа у Лопарама изграђена послије 2. св.рата. Данас не постоји. На мјесту гдје је била, изграђена је данашња Школа
(Фот.завичајног фонда Библиотеке)

Важност раскрснице и путева који су од ње водили ка најближим градовима трајала је све до седме деценије протеклог вијека, док се нису почели градити модерни путеви којима се брже стизало на одредиште, али, нажалост, сви су мимоилазили варошицу Лопаре која је у том периоду већ била центар истоимене општине и њен развој није могао да тече оним темпом којим би текао да је остала важно чвориште на Мајевици какво је већ била. То ће остати камен спотицања и до данашњих дана.

Лопаре седамдесетих година протеклог вијека
(фот. преузета са интернета)
Лопаре 1967.
(Снимио М.С.Филиповић и објавио у монографији Мајевица, с особитим обзиром на етничку прошлпст и етничке особине мајевичких Срба)

Највећа експанзија у развоју Лопара у ранијем периоду била је од 1970. до 1988. године.

Лопаре почетком осамдесетих прошлог вијека
(Фот. завичајног фонда Библиотеке)

У том периоду основано је неколико нових фабрика и фабричких погона – Фабрика радијатора Термал, ДИТА – погон тузланске фабрике за производњу детерџената, Фабрика пољопривредних машина Мајевица, Фабрика опекарских производа, Погон Везионице из Зворника, проширена је и модернизована Фабрика столица. Створена је могућност средњошколског образовања дјеце ове општине, основани су разни центри и установе …

Култура?! За све дјелатности ове области био је на располагању Дом културе, изграђен у постратном периоду (1947/1948.) за потребе становништва овог подручја.У њему је вршено описмењавање становништва, читаоцима посуђиване књиге (библиотека), приређиване приредбе, приказивани филмови, а нешто касније и обучавање кандидата за возаче Б категорије (теоријски дио). Тај објекат је већ након двије – три деценије постао нефункционалан. Како се у њега ништа није улагало (као, уосталом, и у сличне објекте у неколико мјесних заједница општине) почео је да се урушава и прије посљедњих ратних дејстава

Са једног градилишта Градња Робне куће у Лопарама
(Фот.завичајног фонда Библиотеке)